Šta je siva ekonomija i zašto cveta u krizama
Prema definiciji Međunarodnog monetarnog fonda, odnosno MMF, siva ekonomija obuhvata sve aktivnosti koje bi u normalnim okolnostima bile registrovane i oporezovane, ali se svesno drže van domašaja države.
Siva ekonomija je najrasprostranjenija u sektorima usluga, građevinarstva i poljoprivrede. Prema istraživanjima Svetske banke, najčešće se pojavljuje kroz neprijavljeni rad, isplatu plata na ruke i izbegavanje izdavanja fiskalnih računa.
Najčešći oblici sive ekonomije su:
Neprijavljeni rad
Angažovanje radnika bez ugovora i bez uplaćenih doprinosa.
Isplata na ruke
Prijavljivanje zaposlenih na minimalac, dok se ostatak zarade daje u gotovini.
Izbegavanje PDV
Prodaja robe ili pružanje usluga bez izdavanja fiskalnog računa.
Glavni pokretači sive ekonomije najčešće su visoko poresko opterećenje i komplikovana birokratija. Upravo to, prema tekstu, gura male preduzetnike u sivu zonu kako bi opstali na tržištu.
Kada su države pogođene ratom, inflacijom, sankcijama ili drugim ozbiljnim poremećajima, siva ekonomija posebno jača. U takvim okolnostima legalni putevi trgovine slabe, a neformalni tokovi postaju način opstanka za veliki broj ljudi.
Crna ekonomija je mnogo više od rada bez računa
Za razliku od sive ekonomije, crna ekonomija ne funkcioniše kroz legalne poslove koji izbegavaju obaveze, već kroz aktivnosti koje su same po sebi zločin. Tu više nema prostora za tumačenje, jer je reč o čistom kriminalu.
Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal, poznata kao UNODC, u svojim izveštajima jasno klasifikuje crnu ekonomiju kroz najopasnije oblike nezakonitog poslovanja.
Najopasniji oblici crne ekonomije su:
Trgovina zabranjenim materijama
Droga, oružje i falsifikovani lekovi.
Krijumčarenje ljudi
Jedan od najprofitabilnijih oblika crnog tržišta.
Pranje novca
Proces kojim se ilegalno stečeni kapital pokušava ubaciti u legalne ili sive tokove.
Za razliku od majstora koji nije izdao račun, akteri crne ekonomije ne krše samo poreska pravila, već ugrožavaju bezbednost, institucije i stabilnost celog društva.
Zašto je važno razlikovati sivu i crnu ekonomiju
Pravljenje jasne razlike između sive i crne ekonomije od ključnog je značaja za reakciju države. Prema sivoj ekonomiji države često nastupaju kroz podsticaje, reforme i poreske olakšice, sa ciljem da privrednike vrate u legalne tokove.
Sa crnom ekonomijom situacija je potpuno drugačija. Tu ne postoji prostor za toleranciju, jer je reč o oblasti kojom se bave policija i pravosuđe. Prema takvim aktivnostima postoji isključivo nulta tolerancija.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, odnosno OECD, naglašava da siva ekonomija u siromašnim društvima može imati ulogu svojevrsnog socijalnog amortizera. Međutim, crna ekonomija nema takvu funkciju. Ona isključivo razara institucije, bezbednost i samo društvo.
Tri K
