BEOGRAD – Stranka demokratske akcije Sandžaka saopštila je da se neće odazvati pozivu na konsultacije koji je uputio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ocenjujući da za razgovor o izborima ne postoje minimalni demokratski uslovi.
U saopštenju stranke navodi se da bi svaki dijalog bez sprovođenja preporuka ODIHR, kontrole biračkog spiska i sprečavanja izbornih manipulacija predstavljao pokušaj legitimisanja, kako tvrde, već kompromitovanog procesa. Iz SDA Sandžaka ocenjuju da je poziv na konsultacije „simulacija dijaloga“ i politički neodgovoran potez.
Stranka ukazuje da nadležne institucije, uključujući Ustavni sud, ni nakon parlamentarnih izbora 2023. godine nisu odlučile po podnetim žalbama, dok preporuke međunarodnih tela nisu sprovedene, a birački spisak, kako tvrde, i dalje sadrži ozbiljne nepravilnosti.
Dodaje se i da su ključne državne institucije, prema njihovim ocenama, politički instrumentalizovane i da ne funkcionišu kao nezavisni garanti prava građana, što, kako ističu, dovodi do narušenog institucionalnog poretka u zemlji.
SDA Sandžaka posebno naglašava, kako navode, kontinuirano kršenje prava Bošnjaka, uključujući ograničen pristup informisanju na bosanskom jeziku na javnom servisu, blokadu izbora predstavnika u regulatornim telima, kao i ekonomsku i infrastrukturnu marginalizaciju Sandžaka.
U saopštenju se ističe i zabrinutost zbog, kako tvrde, nesankcionisanja govora mržnje i tolerisanja uvreda prema Bošnjacima i drugim manjinama, što, prema njihovoj oceni, dodatno otežava uspostavljanje dijaloga.
Posebno se ukazuje na izjave pojedinih državnih zvaničnika, uključujući Ana Brnabić, za koje tvrde da doprinose podizanju političkih tenzija, uz istovremeni izostanak odgovornosti za, kako navode, zapaljivu retoriku.
SDA Sandžaka ocenjuje i da nejednaki politički uslovi, zloupotreba javnih resursa i neravnopravan pristup medijima sa nacionalnom frekvencijom potvrđuju da ne postoje osnovni demokratski standardi za fer politički proces.
Stranka navodi da ostaje opredeljena za evropski put i usklađivanje sa standardima Evropske unije, ali ističe da su za to potrebne konkretne reforme. Zaključuju da je dijalog neophodan, ali samo ukoliko se vodi u uslovima ravnopravnosti i uz stvarnu nameru za promene, zbog čega, kako poručuju, neće učestvovati u „političkim formama bez sadržaja“.
