Priča Beti Mahmudi danima je tema o kojoj se priča i u Novom Pazaru, ali i širom sveta. Njena autobiografska knjiga „Ne bez moje ćerke“ („Not Without My Daughter“) postala je jedna od najpoznatijih ispovesti o međunarodnim brakovima, kulturološkim razlikama i borbi jedne majke da spase svoje dete, dok je istoimeni holivudski film sa Seli Fild dodatno potresao publiku širom planete.
Sve je počelo krajem sedamdesetih godina kada je Beti u Sjedinjenim Američkim Državama upoznala Sajeda Bozorga Mahmudija, iranskog anesteziologa poznatog pod nadimkom Mudi. Bio je obrazovan, šarmantan i uspešan lekar koji je godinama živeo zapadnjačkim načinom života. Venčali su se, a 1977. godine dobili ćerku Mahtob.
Njihov život u Mičigenu delovao je kao ostvarenje američkog sna, međutim političke promene nakon Islamske revolucije u Iranu 1979. godine promenile su i Mudijevo ponašanje. Kako se navodi u Betinoj ispovesti, zbog pritisaka i neprijateljske atmosfere prema Irancima u Americi, on se postepeno okretao religiji i porodici u Teheranu.
Prelomni trenutak dogodio se tokom putovanja u Iran, za koje je Mudi tvrdio da će trajati samo dve nedelje. Beti je pristala na odlazak tek nakon što joj se, prema njenim tvrdnjama, zakleo na Kuranu da će se vratiti u SAD.
Međutim, poslednjeg dana planiranog odmora usledio je šok. Dok je pakovala kofere za povratak, Mudi joj je saopštio da ostaju u Iranu zauvek.
„Ne vraćamo se. Ostajemo ovde zauvek. Ti si sada u Iranu i moraćeš da se povinuješ mojim pravilima. Ako pokušaš da pobegneš, umrećeš“, rekao joj je, prema navodima iz knjige.
Beti tvrdi da joj je tada oduzeo pasoš, novac i kreditne kartice, dok su iranski zakoni dodatno otežavali njen položaj, jer bez dozvole supruga nije mogla da napusti zemlju sa ćerkom.
Naredne dve godine, od 1984. do 1986, opisala je kao period zarobljeništva i nasilja. Tvrdila je da ju je muž fizički zlostavljao, zaključavao i branio joj kontakt sa spoljnim svetom, dok je njihova ćerka pohađala školu u kojoj su deca učila političke parole.
Mudi joj je, kako je navela, ponudio razvod uz uslov da ćerka ostane u Iranu. Beti je to odbila, a upravo iz te odluke nastao je naziv knjige „Ne bez moje ćerke“.
Spas je stigao uz pomoć krijumčara ljudi koji su joj omogućili beg iz Irana. U januaru 1986. godine, dok je Mudi bio na poslu, Beti i Mahtob su tajno napustile Teheran i preko planina Zagrosa, koristeći konje, automobile i pešačke rute, uspele da pređu granicu sa Turskom.
Beti je kasnije opisala da je trenutak kada je ugledala tursku zastavu doživela kao svoje „ponovno rođenje“. Nakon bekstva, vratile su se u SAD.
Posle svega, Beti Mahmudi postala je aktivistkinja koja je pomagala roditeljima čija su deca oteta tokom međunarodnih bračnih sporova. Njena ćerka Mahtob odrasla je u Americi, završila psihologiju i objavila knjigu „My Name is Mahtob“, u kojoj je govorila o traumama iz detinjstva i strahu koji je dugo nosila.
Sa druge strane, Mudi Mahmudi je do smrti 2009. godine negirao optužbe svoje bivše supruge. Tvrdio je da je knjiga propaganda i da je želeo samo da njegova ćerka odraste u Iranu. Njegovu verziju priče prikazao je i dokumentarni film „Without My Daughter“.
Kurir.rs / Tri K
