LUČANI – U selu Donja Kravarica kod Lučana, Snežana Tomašević postala je simbol upornosti i snage nakon što je, posle smrti supruga Milenka prošle godine, preuzela sve poslove na imanju.
Kako sama kaže, odustajanje nije bilo opcija. Sa dolaskom proleća počeli su radovi u malinjacima, a Snežana danas sama upravlja traktorom i obavlja sve poslove koje je ranije radila zajedno sa suprugom.
– Moj Milenko i ja sve smo zajedno radili, a sada kad sam ja ostala sama ne smem dopustiti da nam imanje zaraste u korov. Imamo maline, tako da je već rad u malinjacima počeo. Vozim traktor i sve što treba uradim sama. Od muža mi je ostala i mašina i priključci i nema tu izgovora da se nešto ne može. Što se mora nije teško, rekla je Snežana.
Dodaje da joj upravljanje traktorom nije strano, jer je to naučila još u detinjstvu, pa je bilo prirodno da nastavi ono što je njen suprug započeo.
– Do prošle godine, ovaj krov, ove livade i njive – kosili smo, plastili i orali zajedno. Rame uz rame. Gradili život ciglu po ciglu, podizali decu, stvarali domaćinstvo koje danas stoji kao svedok naše borbe i ljubavi“, navodi ona.
Iako je broj stanovnika u ovom dragačevskom selu manji nego ranije, Snežana ističe da i dalje ima mladih koji ostaju i pokušavaju da izgrade život na selu.
– Deca dolaze, ali dosta njih živi u gradu jer je ipak lakše. Na selu je lepo živeti, ali mora da se radi i samo ko je na to spreman može ovde fino da živi, objašnjava.
Poljoprivreda, međutim, nosi sa sobom brojne neizvesnosti.
– Baviti se poljoprivredom je uvek neizvesno. To su fabrike pod otvorenim nebom. Ja imam maline, ali sve dok ih ne oberem i ne naplatim sve je neizvesno, ističe Snežana.
Tri K
